Poslali su Lejlu pred šeikove izaslanike da je ponize: Nekoliko dana kasnije na vrata je stigao poziv sa njenim imenom

Ovo je književno obrađena priča sa dopisanim završetkom. Ne predstavlja potvrđen stvarni događaj.

Lejla je godinama slušala da zbog ožiljka na licu treba da ostane po strani. Kada je njena porodica dobila poziv da predstavi stariju ćerku izaslanicima iz palate, odlučili su da umesto nje pošalju Lejlu. Očekivali su neprijatnu scenu i odbijanje. Nisu računali na to da će je neko saslušati pre nego što je proceni.

Lejla je imala dvadeset četiri godine i veliki deo dana provodila radeći u porodičnoj kući. Pripremala je obroke, pomagala mlađoj deci oko zadataka i vodila beleške o troškovima očeve male prodavnice.

Ožiljak iz ranog detinjstva pružao joj se uz obraz. Sama ga je gotovo zaboravljala dok je neko ne bi podsetio da namesti kosu ili okrene lice prilikom fotografisanja.

Stariju sestru Samiru porodica je predstavljala gostima sa ponosom. Lejlu bi pozvali kada treba doneti čaj.

Uveče je, kada završi obaveze, čitala knjige koje joj je pozajmljivala učiteljica iz susedstva. Posebno je volela jezike i računanje. Maštala je da nastavi školovanje, ali je taj razgovor kod kuće uvek završavao istom rečenicom:

— Videćemo kada bude vremena i novca.

Poziv koji je porodica pogrešno razumela

Iz palate je stiglo obaveštenje da šeikova fondacija poziva mlade žene iz nekoliko porodica na razgovor o programu obrazovanja i rada.

U gradu su se brzo pojavile i drugačije priče. Govorilo se da šeik traži buduću suprugu, da će odabrana devojka živeti u palati i da njenu porodicu čeka bogatstvo.

Lejlin otac nije mnogo pažnje posvetio pisanom pozivu. Odlučio je da pošalje Samiru.

Međutim, na dan susreta sestra se predomislila. Plašila se odbijanja, a jedna rođaka je uz smeh predložila:

— Pošaljite Lejlu. Ako traže lepoticu, odmah će je vratiti.

Nekoliko ljudi se nasmejalo. Lejla je stajala kraj vrata sa poslužavnikom.

— Ne želim da idem pod njenim imenom — rekla je.

Otac joj je pružio pripremljenu odeću.

— Samo idi. Nemoj da praviš problem.

Pre polaska su joj preko lica namestili veo. Samira joj je dobacila da ga ne skida dok ne bude morala.

Lejla je tokom vožnje držala poziv u krilu. Tek tada ga je pažljivo pročitala.

U njemu nije bilo pomena o venčanju.

Prvo pitanje nije bilo o njenom izgledu

U prostoriji za razgovor čekali su upravnica fondacije, prevodilac i šeikov savetnik. Na stolu su bile prijave, knjige i nekoliko listova sa zadacima.

— Vi ste Samira? — upitala je upravnica.

Lejla je odmahnula glavom.

— Zovem se Lejla. Poslali su me umesto sestre. Želim da to znate pre nego što počnemo.

Očekivala je da je zamole da izađe.

Upravnica joj je ponudila stolicu.

— Hvala što ste rekli. Da li vi želite da razgovarate o programu?

Lejla je pogledala poziv.

— Želim. Ako smem da se prijavim pod svojim imenom.

Skinula je veo i spustila ga na krilo. Niko se nije nasmejao.

Pitali su je šta je završila, čime se bavi i šta bi volela da uči. Ispričala je da pomaže ocu oko evidencije robe, da dobro računa i da samostalno uči strani jezik.

Kada su joj dali kratak tekst, prevela je većinu bez pomoći. U zadatku sa troškovima primetila je grešku koju je savetnik namerno ostavio.

— Zašto mislite da zbir nije tačan? — pitao je.

Objasnila je mirno, pokazujući redove olovkom.

Razgovor je potrajao gotovo sat vremena.

Na kraju joj je upravnica rekla:

— Odluku ćete dobiti za nekoliko dana. Bez obzira na ishod, prijava će glasiti na vas.

Porodica je očekivala drugačiji povratak

Kada je stigla kući, Samira ju je dočekala u hodniku.

— Jesu li te odmah vratili?

— Razgovarali smo.

— O čemu?

— O školovanju i poslu.

Otac je tek tada zatražio da vidi poziv. Pročitao ga je, spustio na sto i rekao da ne treba da se nada previše.

Lejla se te večeri prvi put obratila učiteljici sa konkretnom molbom: da joj pomogne da prikupi školska dokumenta.

Nije želela da propusti priliku zato što će neko ponovo odlučiti umesto nje.

Pismo koje je promenilo planove

Četvrtog dana pred kućom se zaustavio automobil fondacije.

Službenica je tražila Lejlu i uručila joj zatvorenu kovertu. U njoj je bila ponuda za stipendiju, smeštaj u studentskoj rezidenciji i plaćenu praksu u administraciji fondacije.

Bila je odabrana za jedan od nekoliko raspoloživih programa. U pismu su navedeni rezultati razgovora, zadataka i provere jezika.

Majka je sela. Samira je uzela papir i pročitala ga dvaput.

Otac je prvi progovorio:

— Znao sam da ćeš ostaviti dobar utisak.

Lejla ga je pogledala.

— Poslali ste me jer ste očekivali da ću biti odbijena.

Pokušao je da se nasmeje i nazove sve nespretnom šalom.

— Meni nije bilo smešno — odgovorila je.

Službenica je sačekala da Lejla ponovo uzme pismo.

— Ponuda je vaša. Možete je prihvatiti, odbiti ili tražiti dodatne informacije. Imate nedelju dana da odlučite.

Lejla je pitala o predmetima, radnom vremenu i pravilima smeštaja. Tek kada je dobila odgovore, rekla je da želi da prihvati.

Odlazak koji je sama izabrala

Vest se proširila komšilukom. Ljudi koji su očekivali priču o venčanju sada su govorili o stipendiji i Lejlinim rezultatima.

Njoj je najviše značilo kada joj je učiteljica donela novu svesku.

— Za ono što tek treba da naučiš — rekla je.

Pred odlazak majka joj je pomogla da spakuje stvari. Dugo je ćutala, a zatim priznala:

— Trebalo je ranije da stanem uz tebe.

Lejla je nastavila da slaže odeću.

— Trebalo je.

Nije odmah usledio zagrljaj. Ipak, kada ju je majka upitala sme li da je pozove naredne večeri, pristala je.

Samira joj je vratila veo. Lejla ga je ostavila na stolici.

— Ne treba mi za put.

Godinu dana kasnije

Lejla je završila prvu godinu programa i dobila ponudu da nastavi praksu. Iznajmila je malu sobu bliže školi i od prve zarade kupila polovan računar.

Sa porodicom je održavala kontakt, ali je razgovore prekidala kada bi počela poređenja ili primedbe na izgled. Vremenom ih je bilo manje.

Jednog popodneva učestvovala je u predstavljanju programa novim kandidatkinjama. Na kraju joj je prišla tiha devojka koja je gotovo sve vreme gledala u pod.

— Plašim se da neću ostaviti dobar utisak — priznala je.

Lejla joj je pružila obrazac i pokazala slobodno mesto za stolom.

— Hajde prvo da napišemo šta znaš i šta želiš da učiš.

Devojka je sela. Lejla je sklonila kosu sa obraza, otvorila beležnicu i počela da je sluša.