Lagumdžija u UN kritikovao rukovodstvo Srbije zbog odnosa prema Mladiću: Pozvao na očuvanje nasleđa međunarodnih sudova
Ambasador Bosne i Hercegovine pri Ujedinjenim nacijama Zlatko Lagumdžija kritikovao je rukovodstvo Srbije zbog načina na koji je organizovan ispraćaj Ratka Mladića, pravosnažno osuđenog za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Istovremeno je upozorio da završetak rada Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove mora biti organizovan uz zaštitu prava žrtava, sudskih arhiva i utvrđenih činjenica.
Lagumdžijino obraćanje usledilo je u okviru rasprave o radu Mehanizma. Prema zvaničnom rasporedu Ujedinjenih nacija, ta tema razmatrana je 21. oktobra 2026. godine na plenarnoj sednici Generalne skupštine UN-a.
Reagujući na izlaganje predstavnika Srbije, ambasador BiH ocenio je da odnos državnog rukovodstva prema Mladiću šalje poruku suprotnu izgradnji poverenja i pomirenju u regionu.
Kritike zbog komemoracije i vojnih počasti
Prema izveštaju N1, Lagumdžija je naveo da su Mladićevi posmrtni ostaci prevezeni avionom Vlade Srbije i kritikovao održavanje komemoracije i sahrane uz vojne počasti. Ukazao je i na prisustvo predstavnika vlasti Srbije i Republike Srpske.
Njegova centralna zamerka bila je da takav odnos predstavlja veličanje čoveka čiju su krivičnu odgovornost pravosnažno utvrdili međunarodni sudovi. Ocenio je da postupci političkih predstavnika moraju pokazivati poštovanje prema žrtvama i spremnost za suočavanje sa prošlošću.
Mladić je preminuo 27. avgusta 2026. godine. U saopštenju Ujedinjenih nacija povodom njegove smrti podseća se da mu je Haški tribunal 2017. izrekao doživotnu kaznu zatvora, a da su presuda i kazna potvrđene pred Žalbenim većem Mehanizma 8. juna 2021. godine.
Generalni sekretar UN-a tada je ponovio protivljenje negiranju genocida u Srebrenici i veličanju osoba koje su međunarodni sudovi osudili za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.
Na šta se odnosi presuda Međunarodnog suda pravde
Lagumdžija se tokom govora pozvao i na presudu Međunarodnog suda pravde iz 2007. godine u predmetu Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore.
Sud je utvrdio da je Srbija prekršila obavezu sprečavanja genocida u Srebrenici, kao i obaveze saradnje sa Haškim tribunalom, uključujući predaju Ratka Mladića.
Za precizno razumevanje presude važno je navesti i da sud nije utvrdio da je Srbija počinila genocid niti da je bila saučesnik u njegovom izvršenju. Nalazi o odgovornosti za nesprečavanje genocida i nesaradnju sa Tribunalom predstavljaju posebne pravne zaključke.
Završetak rada Mehanizma zahteva jasan plan
Drugi deo obraćanja ambasador je posvetio budućnosti Rezidualnog mehanizma, osnovanog da obavlja preostale poslove međunarodnih tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu.
Prema izveštaju Bosnainfo, Lagumdžija je rekao da BiH prihvata privremeni karakter te institucije, ali da njen završetak rada mora biti pažljivo pripremljen. Posebno je naglasio potrebu za očuvanjem arhiva, nastavkom pomoći domaćim pravosuđima i obavljanjem neophodnih poslova povezanih sa izvršenjem kazni.
Pozvao je Savet bezbednosti da obezbedi odgovarajuća institucionalna rešenja i resurse. Prema njegovoj oceni, nedostatak odluka o budućem radu ne može poništiti postojeće obaveze niti značaj već donetih presuda.
Lagumdžija je poručio da sačuvani sudski materijali imaju značaj za porodice žrtava, obrazovanje i istorijska istraživanja. Njegov poziv bio je usmeren na to da završetak rada institucije bude praćen trajnom zaštitom njenog pravnog i dokumentarnog nasleđa.
