Kako nedostatak bliskosti može uticati na žene: Važnije je zadovoljstvo nego broj odnosa
Duži period bez seksualnih odnosa sam po sebi ne znači da postoji zdravstveni problem. Međutim, kada ženi nedostaje bliskost koju želi, mogu se javiti nezadovoljstvo, osećaj usamljenosti ili udaljenost od partnera. Važno je razlikovati lični izbor od situacije koja izaziva patnju.
Ne postoji univerzalan broj odnosa koji je potreban za zdravlje ili kvalitetnu vezu. Prema Međunarodnom društvu za seksualnu medicinu, odgovarajuća učestalost zavisi od toga šta partnerima prija i čime su oboje zadovoljni.
Apstinencija nije bolest
Neke žene se dobro osećaju bez seksualnih odnosa, bilo da nemaju partnera, svesno biraju apstinenciju ili trenutno ne osećaju potrebu za seksualnom aktivnošću. Sam izostanak odnosa ne predstavlja razlog da sebe smatraju nezdravim.
Drugačije može biti kada osoba želi bliskost, ali je u odnosu nema. Tada nezadovoljstvo može biti povezano s osećajem odbačenosti, nerazumevanjem ili nedostatkom nežnosti.
Seksualno zdravlje obuhvata i emocionalno, mentalno i društveno blagostanje. Svetska zdravstvena organizacija posebno naglašava poštovanje, sigurnost i odsustvo prinude.
Raspoloženje i san nisu pouzdani pokazatelji „manjka seksa“
Razdražljivost, umor, povlačenje ili loš san ne mogu se koristiti kao dokaz da ženi nedostaju intimni odnosi. Takve promene mogu imati brojne uzroke i ne treba ih svoditi na njen seksualni život.
Ako žena sama primećuje da joj nedostaju dodir, pažnja ili seksualna povezanost, to osećanje zaslužuje razgovor. Ipak, nije opravdano na osnovu njenog ponašanja donositi zaključke o potrebama koje nije izrazila.
Takođe, stres, anksioznost, depresija i teškoće u vezi mogu smanjiti seksualnu želju. Zbog toga odnos između raspoloženja i intimnosti nije jednostavan niti ide samo u jednom smeru.
Seksualna želja se menja tokom života
Na libido mogu uticati umor, trudnoća, period posle porođaja, dojenje, menopauza, bol tokom odnosa, pojedini lekovi i zdravstvena stanja.
Niža želja ne znači automatski da je ljubav nestala. Isto tako, različite potrebe partnera ne znače da je jedna osoba „normalna“, a druga nije.
Ako promena izaziva zabrinutost, korisnije je potražiti uzrok nego pokušavati da se ispuni zamišljena norma.
Bliskost može da počne razgovorom
Razgovor je lakše započeti opisom sopstvenog osećanja nego optužbom.
Umesto „Nikada ti nije stalo“, možete reći: „Nedostaju mi naši zagrljaji i vreme koje provodimo zajedno.“
Važno je saslušati i drugu stranu. Možda postoje iscrpljenost, bol, nezadovoljstvo ili brige o kojima partneri ranije nisu govorili.
Nežnost ne mora svaki put voditi seksualnom odnosu. Dogovor o tome šta oboma prija može pomoći da se smanji pritisak i ponovo izgradi osećaj povezanosti.
Niko nije dužan da pristane na odnos da bi sačuvao mir, dokazao ljubav ili navodno zaštitio zdravlje. Pristanak mora biti slobodan.
Kada potražiti stručnu pomoć?
Razgovarajte s lekarom ako vas zabrinjava promena seksualne želje, ako imate bol, suvoću ili druge tegobe koje otežavaju intimnost. Terapiju koju koristite nemojte menjati na svoju ruku.
Ako su u središtu problema udaljavanje i teškoće u komunikaciji, partnersko savetovanje može biti korisno kada oboje žele da učestvuju.
Najvažnije pitanje nije koliko često imate odnose, već da li se osećate sigurno, poštovano i zadovoljno svojim intimnim životom.
Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje individualni medicinski savet.
