Sutra je Sveta Petka: Koji se običaji vezuju za praznik i šta je njegov pravi smisao

Srpska pravoslavna crkva i vernici u utorak, 27. oktobra, obeležavaju Prepodobnu mati Paraskevu, poznatu kao Sveta Petka. Jedna od najpoštovanijih svetiteljki u našem narodu povezuje se sa molitvom, milosrđem i brigom za ljude koji prolaze kroz bolest, siromaštvo ili druge životne teškoće.

Za mnoge porodice Sveta Petka je krsna slava, dok drugi vernici praznik obeležavaju odlaskom u crkvu, paljenjem sveće i molitvom za svoje bližnje.

Uz ovaj dan sačuvani su brojni narodni običaji. Ipak, važno je razlikovati lokalna verovanja od crkvenog obeležavanja praznika.

Šta se prema narodnom običaju ne radi?

U narodnoj tradiciji Sveta Petka posebno se vezuje za žene. U pojedinim krajevima postojao je običaj da se tog dana odlože teži kućni poslovi, pranje veša, šivenje i drugi naporni radovi.

Takvi običaji prenošeni su unutar porodica i razlikovali su se od mesta do mesta. Negde je naglasak bio na odmoru, a negde na izbegavanju određenih poslova.

Tvrdnje da će nekoga zbog kuvanja, pranja ili šivenja zadesiti bolest ili nesreća pripadaju narodnim verovanjima. Ne treba ih predstavljati kao crkvenu zabranu ili izvesnu posledicu rada na praznik.

Briga o deci, bolesnima i drugim osobama kojima je pomoć potrebna ne treba da bude zanemarena zbog straha od takvih priča.

Cveće, nova odeća i verovanja o snovima

U pojedinim sredinama praznik se povezivao sa ukrašavanjem doma cvećem, uz želju za slogom i mirom u porodici. Devojčicama se oblačila nova odeća kao simbol napretka i sreće.

Postojala su i verovanja da devojke mogu kroz san saznati ko će im biti budući suprug, ukoliko sačuvaju mrvice slavskog kolača.

Ovi običaji deo su folklora. Nisu obaveza za vernike niti pouzdan način predviđanja budućnosti. Njihovo poznavanje može pomoći razumevanju narodnog nasleđa, ali ne treba da postane izvor pritiska ili straha.

Ko je bila Sveta Petka?

Prema crkvenom predanju, Sveta Petka rođena je u Epivatu, u blizini Carigrada, u imućnoj i pobožnoj porodici. Još u mladosti posvetila se veri, a njen život obeležili su molitva, post i podvižništvo.

Predanje govori o njenom boravku u Svetoj zemlji i pustinjskom životu, kao i o povratku u rodni kraj. Njeno poštovanje proširilo se među pravoslavnim vernicima, a uspomena na nju očuvana je kroz bogosluženja, hramove i porodične slave.

Kapela na Kalemegdanu

Među poznatim mestima posvećenim svetiteljki nalazi se kapela Svete Petke na Kalemegdanu, u blizini crkve Ružice. Vernici je posećuju tokom cele godine, naročito na praznik.

Uz izvor kod kapele vezuju se verska predanja o pomoći i isceljenju. Takva svedočanstva pripadaju iskustvu vere i ne predstavljaju medicinski dokaz da voda leči bolesti niti razlog za odlaganje pregleda i terapije.

Praznik kao prilika za molitvu i dobro delo

Obeležavanje Svete Petke ne mora da se svede na spisak poslova koje treba izbegavati. Za vernike je to prilika da se posvete molitvi, porodici i ljudima kojima je potrebna podrška.

Pomoć komšiji, poseta usamljenoj osobi ili pažnja prema bolesnom članu porodice mogu dati prazniku lični smisao, bez straha od navodnih kazni i bez nadmetanja u tome ko je ispoštovao više običaja.