Budite se između tri i četiri ujutru? Važnije od sata je koliko dugo ostajete budni

Buđenje u približno isto vreme ne otkriva samo po sebi određenu bolest. Obratite pažnju na učestalost buđenja, mogućnost da ponovo zaspite i posledice koje loš san ostavlja tokom dana.

Povremeno otvaranje očiju usred noći ne mora biti razlog za zabrinutost. Međutim, ako posle buđenja dugo ostajete budni, postajete napeti i sutradan teško funkcionišete, vredi razmotriti moguće uzroke.

Nesanica može uključivati teško uspavljivanje, učestala noćna buđenja ili prerano jutarnje buđenje. Ako promena navika ne pomaže ili problem otežava svakodnevni život, preporučuje se razgovor sa lekarom.

Zašto san može da se prekida?

Razlozi nisu isti kod svih ljudi. Stres, nepravilan raspored, buka, svetlost i neodgovarajuća temperatura mogu otežavati odmor.

Važne su i večernje navike. Alkohol može olakšati početno uspavljivanje, ali kasnije doprineti lakšem i isprekidanom snu. Kofein i nikotin takođe mogu ometati spavanje, dok veća količina tečnosti pred odlazak u krevet može povećati potrebu za noćnim odlascima u toalet.

Zato pogled na sat u 3.30 nije dovoljan da se zaključi šta vas je probudilo.

Šta uraditi kada ne možete ponovo da zaspite?

Pokušajte da ne pretvorite buđenje u računanje preostalih minuta do alarma. Ako vas gledanje na sat uznemirava, okrenite ga od sebe.

Izbegavajte poslovne poruke, društvene mreže i sadržaje koji vas dodatno razbuđuju.

Ako ste potpuno budni, a ležanje postaje frustrirajuće, ustanite i uz prigušeno svetlo radite nešto mirno. Vratite se u krevet kada ponovo osetite pospanost. Ovaj pristup koristi se u terapiji nesanice kako bi se smanjilo povezivanje kreveta sa dugotrajnom budnošću.

Navike koje mogu pomoći

Za početak pokušajte da:

• ustajete u približno isto vreme svakog dana;
• odlazite u krevet kada ste pospani;
• obezbedite tamnu, tihu i prijatnu spavaću sobu;
• smanjite kofein u drugom delu dana i izbegavate alkohol kao pomoć za spavanje;
• ostavite vreme za smirivanje pre odlaska u krevet.

Posle loše noći nemojte voziti ako ste pospani. Ako sumnjate da neki lek utiče na san, razgovarajte sa lekarom pre promene terapije.

Hrkanje i prekidi disanja zaslužuju pregled

Glasno hrkanje, prekidi disanja koje primećuje druga osoba i buđenje uz hvatanje vazduha mogu ukazivati na apneju u snu.

Dodatni znaci mogu biti izražena dnevna pospanost, teškoće sa koncentracijom i jutarnja glavobolja. Takve simptome treba prijaviti lekaru, umesto pripisivati ih samo stresu ili godinama.

Za dugotrajnu nesanicu postoji stručna pomoć

Pre pregleda može biti korisno da vodite dnevnik: kada ležete, koliko približno spavate, kada se budite i kako se osećate tokom dana.

Za hroničnu nesanicu kao prvi izbor najčešće se preporučuje kognitivno-bihejvioralna terapija za nesanicu, odnosno CBT-I. Ona obuhvata više postupaka usmerenih na navike, napetost i obrasce razmišljanja koji održavaju problem. Tablete nisu jedino rešenje, a izbor terapije zavisi od procene zdravstvenog radnika.

Tačno vreme buđenja manje govori od obrasca koji se ponavlja. Ako san dugo ostaje loš ili narušava vaše funkcionisanje, potražite pomoć bez čekanja da iscrpljenost postane ozbiljna.

Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje individualnu medicinsku procenu.